Добродошли на сајт АСА, прве репрезентативне организације архитеката у Србији!

1 items tagged "Етички кодекс"

Резултати 1 - 1 од 1

Етички кодекс АСА

Category: o udruzenju
Креирано понедељак, 14 април 2014 23:50

ЕТИЧКИ КОДЕКС

Асоцијације српских архитеката

 

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Етичким кодексом (у даљем тексту: Кодекс) архитеката Србије (у даљем тексту: архитекти), дефинишу се морални принципи, начела и правила личног, пословног и професионалног понашања архитеката.

 

Члан 2.

Архитекти обављају послове из своје струке у складу са Законом о планирању и изградњи, другим законима, стандардима, нормативима, правилницима и другим прописима донетим на основу тих закона, Статутом АСА, овим Кодексом и другим општим актима.

 

Члан 3.

Одредбе овог Кодекса су обавезујуће за све архитекте.

За утврђивање одговорности за повреду одредаба овог Кодекса надлежан је Суд части АСА.

 

 

II ОСНОВНА НАЧЕЛА

 

Члан 4.

Архитекти штите и унапређују углед струке личним понашањем, коришћењем свог знања и вештине, у циљу:

1.усклађивања заштите јавних интереса и интереса инвеститора у обликовању и уређењу простора ;

2.   заштите угледа архитеката и њихових струковних удружења.

 

Члан 5.

Архитекти су дужни да, у оквиру свог професионалног рада, прате и учествују у јавним активностима на доношењу, а након усвајања на примени, односно промовисању планских докумената из области просторног и урбанистичког планирања.

 

Члан 6.

Најважнији принципи у обављању послова у струци су:

1.  приврженост законским и другим прописима и стандардима;

2.  безбедност, здравље и благостање људи и заштита природне околине и материјалних добара;

3.  одговорност и коректност у послу;

4.  унапређење стручних знања и развој опште и техничке културе, и

5.  струковно удруживање.

 

 

III ОСНОВНА ПРАВИЛА

 

Члан 7.

Послове  архитеката  у  реализацији  објеката  може  да  обавља  само  архитекта  са лиценцом струковног удружења.

 

Члан 8.

Архитекта је обавезан да своје професионалне обавезе извршава стручно и одговорно. Приликом обављања свог професионалног рада, архитекти примењују важеће законе, прописе  и  стандарде,  научне  и  стручне  норме,а  своје стручне  способности  стално унапређују путем информисања, учења, усавршавања, истраживања и провере стечених знања.

Архитекти  је несвојствено примање и давање мита, давање мишљења по наруџби и жељи или мимо правила струке, противно закону и овом Кодексу, пристрасност, несавесност и слично.

 

Члан 9.

Архитекта свој стручни углед изграђује искључиво на основу својих референци и квалитета својих услуга, и часно конкуришући другим архитектима, излаже га оцени јавности и спреман је да се суочи са последицама тих оцена.

 

Члан 10.

Архитекта не сме приступити обављању нити једног посла, уколико понуђени посао није у складу са законом.

 

Члан 11.

Архитекта финансијску страну својих активности спроводи у складу са законом.

Архитекта не може понудити обављање послова, нити уговорити обављање послова испод минималних критеријума утврђених посебним општим актима струковног удружења.

 

Члан 12.

Архитекта који не учествује у изради неког плана или пројекта, односно не обавља друге стручне послове, не може потписати тај план или пројекат, односно релевантна документа о пословима, нити за предметни план, пројекат или посао захтевати награду, или надокнаду.

 

Члан 13.

Архитекта, који је именован на јавну функцију или је запослен у органима управе, не може користити свој положај у сврху прибављање послова за себе или другог члана струковне организације.

 

Члан 14.

Стручно  мишљење  архитекте  из  области  за  коју  је  добио  лиценцу  мора  бити објективно, јасно, сажето, непристрасно и засновано на доказима и обавезно мора бити потписано и оверено печатом.

 

Члан 15.

Архитекта мора прилагодити број и  обим послова које преузима својим стручним, радним и организационим могућностима, како би могао благовремено испунити све своје преузете обавезе не доводећи себе или наручиоца у пословно неповољан положај.

 

Члан 16.

Архитекта треба да подстиче своје сараднике на усавршавање и повећање стручности. Архитекта  је  дужан  да  својим  сарадницима  даје  задатке  који  одговарају  њиховим стручним способностима и у свему одговара за резулатате њиховог стручног рада који су део документа који он потписује и печатом оверава као одговорно лице.

 

Члан 17.

Име  и  статус  сваког  лица  које  учествује  у  изради  плана  или  пројекта,  односно обављању  друге  врсте  посла,  мора бити  наведено  на  плановима  или  пројектима, односно у релевантним документима о пословима у чијој изради, односно обављању исто  учествује, сагласно одговарајућем акту правног лица, организације или радње која обавља предметни посао.

 

Члан 18.

Ако је архитекта овлашћен за обављање више различитих делатности, дужан је да избегне конфликт интереса.

 

 

IV ПОНАШАЊЕ АРХИТЕКАТА У ЈАВНОСТИ

 

Члан 19.

Архитекти су дужни да у јавности кроз своје професионално и свако друго ангажовање не  нарушавају  свој  углед,  углед струке  и  углед  струковног  удружења,  односно  да својим деловањем доприносе даљој афирмацији моралних и стручних вредности које струковно удружење прокламује.

 

 

V ОДНОС ПРЕМА НАРУЧИОЦИМА ПОСЛА

 

Члан 20.

Архитекта је дужан да наручиоцу посла пре закључења уговора, на његов захтев, преда на увид лиценцу струковног удружења.

 

Члан 21.

Архитекта треба да учини све што је у његовој моћи да свака његова професионална обавеза буде унапред утврђена уговором закљученим са наручиоцем посла.

Овим уговором дефинишу се: предмет уговора, рок за обављање посла, висина накнаде, динамика исплате и остала питања која су од интереса за обављање посла.

Архитекта  је  дужан  да  одбије  посао  уколико  су  услови  дефинисани  понуђеним уговором такви да их он не може испунити.

 

Члан 22.

Архитекта је дужан да за време извршавања уговорних обавеза својим знањем и искуством помаже наручиоцу посла у одлукама о свим оптималним решењима.

 

Члан 23.

Архитекта је обавезан да при извршењу уговореног посла води рачуна   о економској страни појединих решења и са тим упозна наручиоца.

 

Члан 24.

Архитекта је дужан да приликом преузимања посла обавести наручиоца о правима и обавезама које произилазе из чланства у струковној организацији.

Сваки споразум између архитекте и трећег лица, било да је закључен у писаном или усменом виду, којим се наноси штета, или се угрожава пословни интерес Наручиоца посла, сматра се морално недопустивим.

 

Члан 25.

Архитекта  је  обавезан  да  чува  пословну  тајну  и  поштује  дискрецију  везану  за

Наручиоца посла и предметни посао.

 

Члан 26.

У току  извршења уговореног посла архитекта је дужан да Наручиоца посла обавести благовремено и тачно о свим одлукама, догађањима и проблемима који се тичу извршења уговорене обавезе и о могућим правним, финансијским и материјалним последицама тих одлука, догађања и проблема на реализацији уговора.

Архитекта је дужан да Наручиоцу посла, на његов захтев, стави на увид расположиву документацију која се односи на наведене одлуке, догађања и проблеме.

 

 

VI ОДНОСИ ИЗМЕЂУ АРХИТЕКАТА

 

Члан 27.

Архитекти су обавезни да се помажу и поштују међусобне интересе, интелектуалну својину и друга права, да одржавају толерантне и колегијалне односе према највишим стандардима примереним начину живота и рада академски образованих грађана.

 

Члан 28.

Конкуренција између архитеката   заснива се на стручности, организованости, и референцама.

Нелојалном и недопустивом конкуренцијом међу архитектима сматра се:

 

1.   присвајање туђих дела и референци, делимично или у целини;

2.   нетачно представљање сопствене или туђе улоге у реализацији неког посла;

3.покушај  дискредитовања  другог  архитекте  у  циљу  преузимања  његових  већ добијених послова;

4.одвраћање  Наручиоца  посла  од  реализације  уговорених  обавеза  према  другом архитекти нетачним приказивањем планираних радњи и обавеза;

5.сваки поступак који би могао утицати на слободу избора Наручиоца посла, или утицати на промену  донете одлуке, осим у случају указивања на противзаконитост;

6.нуђење, уговарање и обављање послова испод минималних критеријума  утврђених одговарајућим актима  струковног удружења, и

7.остваривање пословне предности непоштовањем Устава, закона, прописа и осталих правних аката које су архитекти дужни да  поштују.

 

Члан 29.

Архитекта је дужан да у раду поштује ауторска права. Дело архитекте је ауторски и правно   заштићено   на   основу   међународних   договора   и   по   важећим   домаћим прописима.

 

Члан 30.

Архитекти могу слободно критиковати планове, пројекте, грађевине и сл. других архитеката.

Критика другог архитекте мора бити добронамерна, јавна, стручна и теоретски заснована и образложена.

 

Члан 31.

Архитекта који је ангажован да изнесе своје мишљење о раду другог архитекте  дужан је да води рачуна да се његово мишљење заснива на стручним аргументима, као и да његово стручно ангажовање не поприми карактер субјектвне арбитраже.

 

Члан 32.

Архитекта, који је позван да настави посао преминулог колеге, обавезан је да заштити интересе наследника преминулог у остваривању права везаних за послове које је обавио преминули архитекта Архитекти није дозвољено да интервенише на ауторском делу свог колеге без његове сагласности или сагласности наследника ауторског права, уз додатно  поштовање других заштитних механизама ауторског дела.

 

Члан 33.

Уколико  двоје, или више архитеката учествују на изради истог плана, или пројекта, односно изградњи исте грађевине, обавезни су да пре почетка рада, посебним споразумом у писаном облику одреде међусобне односе у погледу расподеле послова, рокова њиховог обављања, ауторских права, расподеле трошкова, расподеле зараде и слично, уколико радним односима код Послодавца то већ није обухваћено.

Уколико међусобни односи архитеката нису уређени у смислу става 1. овог члана, сва права и обавезе у вези обављања посла има архитекта који је закључио уговор са наручиоцем посла.

 

 

VIII ПРАВИЛА О НАКНАДАМА

 

Члан 34.

Архитекти имају право на примерену накнаду за обављање послова.

Висина накнаде за обављање послова утврђује се уговором закљученим са наручиоцем посла, односно послодавцем.

 

 

IX УЧЕШЋА НА НАДМЕТАЊИМА

 

Члан 35.

Архитекта  може  учествовати  на  надметању  за  пројекат  као  учесник,  известилац, стручни консултант или члан оцењивачког тима.

Архитекта не сме учествовати на надметању које је у супротности са његовим правима и обавезама архитекте.

Архитекти су дужни да, у својству члана комисије на надметањима било које врсте, поштујући анонимност и поверљивост, суде непристрасно и поштено.

 

 

X РЕКЛАМИРАЊЕ

 

Члан 36.

Архитекти рекламирају своју делатност само на основу резултата свога рада.

Рекламом из става 1. овог члана не сматрају се текстови, изложбе, прикази и описи пројеката и остварења, репортаже и интервјуи у јавним гласилима архитеката, или одговарајући цитати  од стране других учесника, а чији је циљ обавештавање.

Није дозвољено нетачно рекламирање и рекламирање којим се наноси штета другим архитектима и другим лицима.

 

 

XI ОБАВЕЗЕ ЧЛАНОВА КОМОРЕ ПРЕМА КОМОРИ

 

Члан 37.

Архитекти се удружују у своје струковно удружење у циљу остваривања законом поверених послова, заштите стручних и пословних интереса и постизања бољег личног и друштвеног положаја.

 

Члан 38.

Архитекти су обавезни да се у свом раду придржавају Статута струковног удружења,

овог Кодекса и других општих аката струковног удружења.

 

Члан 39.

Архитекта је дужан да поштује и извршава одлуке органа струковног удружења.

 

 

XII ОДГОВОРНОСТ ЧЛАНОВА КОМОРЕ Члан 40.

Архитекта чини повреду моралних норми и професионалних стандарда и норматива уколико:

1. својим поступцима и понашањем крши углед струке, и струковне организације;

2. повреди одредбе Статута струковног удружења, овог Кодекса и других општих аката струковног удружења;

3. не извршава одлуке органа струковног удружења.

 

Члан 41.

Повреде моралних норми и професионалних стандарда и норматива су :

1.   несавестан однос према преузетим обавезама;

2.   плагијат;

3.   омаловажавање другог архитекте, односно његовог дела;

4.   неаргументована критика рада другог архитекте;

5.   противзаконите  активности  у  струци,  кршење  прописа  или  других  правно обавезујућих аката;

6.   удруживање и/или учествовање у криминалним радњама;

7.   присвајање туђих достигнућа;

8.   унижавање угледа струке, струковног удружења и других архитеката;

9.   неиспуњавање обавеза архитекте према струковном удружењу;

10. непоштовање одредаба овог Кодекса.

 

Члан 42.

Архитекта за кога се утврди да је учинио повреде моралних норми и професионалних стандарда  и  норматива, дисциплински  одговара  у  складу  са  правилима  која  је струковно удружење установило.

За утврђивање повреде овог Кодекса и изрицање мера заштите Кодекса надлежан је

Суд части струковног удружења

 

 

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 43.

Измене и допуне овог Кодекса врше се по поступку прописаном за његово доношење.

 

Члан 44.

О спровођењу овог Кодекса стара се Управни одбор АСА.

 

Члан 45.

Овај Кодекс објављује се као део сталног садржаја странице струковног удружења на интернету и уручује се сваком архитекти.

 

Члан 46.

Овај Кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у гласилу струковног удружења.

 

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ СРПСКИХ АРХИТЕКАТА