Изложба УМЕТНОСТ АРХИТЕКТУРЕ 2016

1 items tagged "Историјат АСА Етички кодекс Статут Радна тела"

Резултати 1 - 1 од 1

О УДРУЖЕЊУ

Category: o udruzenju
Креирано среда, 27 септембар 2017 14:17

 

ВЦФ     ИСТОРИЈАТ

 

АСОЦИЈАЦИЈА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА (АСА) је основана 2010. године као савез архитеката и свих других лица или институција којe се баве проблемима архитектуре.  Настала је као плод сарадње и удруживања четири регистрована архитектонска удружења : КЛУБА АРХИТЕКАТА, КЛУБА МЛАДИХ НЕИМАРА, КЛУБА АРХИТЕКАТА ЛАЗАРЕВЦА и УДРЖЕЊА ПРИВАТНИХ УРБАНИСТИЧКИХ И АРХИТЕКТОНСКИХ БИРОА ПРОУРБ. 

Од времена регистровања до данас, АСА непрекидно ради на проширивању своје делатности из области архитектуре и урбанизма, како у простору Србије, тако и изван њених граница. Примарни циљеви и задаци АСА су афирмација, заштита и унапређење архитектуре као професије и њеног статуса у оквиру друштвених и културних токова у Србији. У остваривању ових циљева посебно се подразумевају следећи задаци:

  • Организовање професионалног рада својих чланица у односу на потребе и захтеве уређења простора и изградње за добробит друштва;
  • Неговање и унапређење традиционалних и опште признатих и прихваћених принципа и вредности из области архитектуре и урбанизма;
  • Помагање, подстицање и праћење извршења права и обавеза својих чланица, посебно са становишта професионалног кодекса архитеката;
  • Заштита ауторских права својих чланица;
  • Инспирисање, помагање, координирање и спровођење делатности из области архитектуре и урбанизма, у циљу вршења перманентног позитивног утицај на развој струке, а све то организовањем и спровођењем свих врста конкурса, изложби, конференција и семинара, издавачке делатности, праћења и презентовања домаћих и страних достигнућа у области архитектуре и урбанизма идр.;
  • Праћење актуелни ситуације у научној средини учествовањем у јавним дебатама, стручним трибинама и часописима, те давање критичког мишљења, коментара и предлога у циљу доношења оптималних и одрживих решења, примерених реалним условима друштва и струке;
  • Праћење и помагање развоја теорије, науке и образовања из области архитектуре и урбанизма у сарадњи са научним и школским установама и привредом;
  • Проучавање и истраживање документације и материјала из домена теорије и праксе архитектуре и урбанизма;
  • Вршење стручне експертизе и формирање предлога из домена свог рада;
  • Додељивање награда и признања за посебна достигнућа из области теорије и праксе архитектуре и урбанизма.

 

            ЕТИЧКИ КОДЕКС

 

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Етичким кодексом (у даљем тексту: Кодекс) архитеката Србије (у даљем тексту: архитекти), дефинишу се морални принципи, начела и правила личног, пословног и професионалног понашања архитеката.

Члан 2.

Архитекти обављају послове из своје струке у складу са Законом о планирању и изградњи, другим законима, стандардима, нормативима, правилницима и другим прописима донетим на основу тих закона, Статутом АСА, овим Кодексом и другим општим актима.

Члан 3.

Одредбе овог Кодекса су обавезујуће за све архитекте.

За утврђивање одговорности за повреду одредаба овог Кодекса надлежан је Суд части АСА.

II ОСНОВНА НАЧЕЛА

Члан 4.

Архитекти штите и унапређују углед струке личним понашањем, коришћењем свог знања и вештине, у циљу:

1.усклађивања заштите јавних интереса и интереса инвеститора у обликовању и уређењу простора ;

2.   заштите угледа архитеката и њихових струковних удружења.

Члан 5.

Архитекти су дужни да, у оквиру свог професионалног рада, прате и учествују у јавним активностима на доношењу, а након усвајања на примени, односно промовисању планских докумената из области просторног и урбанистичког планирања.

Члан 6.

Најважнији принципи у обављању послова у струци су:

1.  приврженост законским и другим прописима и стандардима;

2.  безбедност, здравље и благостање људи и заштита природне околине и материјалних добара;

3.  одговорност и коректност у послу;

4.  унапређење стручних знања и развој опште и техничке културе, и

5.  струковно удруживање.

III ОСНОВНА ПРАВИЛА

Члан 7.

Послове  архитеката  у  реализацији  објеката  може  да  обавља  само  архитекта  са лиценцом струковног удружења.

Члан 8.

Архитекта је обавезан да своје професионалне обавезе извршава стручно и одговорно. Приликом обављања свог професионалног рада, архитекти примењују важеће законе, прописе  и  стандарде,  научне  и  стручне  норме,а  своје стручне  способности  стално унапређују путем информисања, учења, усавршавања, истраживања и провере стечених знања.

Архитекти  је несвојствено примање и давање мита, давање мишљења по наруџби и жељи или мимо правила струке, противно закону и овом Кодексу, пристрасност, несавесност и слично.

Члан 9.

Архитекта свој стручни углед изграђује искључиво на основу својих референци и квалитета својих услуга, и часно конкуришући другим архитектима, излаже га оцени јавности и спреман је да се суочи са последицама тих оцена.

Члан 10.

Архитекта не сме приступити обављању нити једног посла, уколико понуђени посао није у складу са законом.

Члан 11.

Архитекта финансијску страну својих активности спроводи у складу са законом.

Архитекта не може понудити обављање послова, нити уговорити обављање послова испод минималних критеријума утврђених посебним општим актима струковног удружења.

Члан 12.

Архитекта који не учествује у изради неког плана или пројекта, односно не обавља друге стручне послове, не може потписати тај план или пројекат, односно релевантна документа о пословима, нити за предметни план, пројекат или посао захтевати награду, или надокнаду.

Члан 13.

Архитекта, који је именован на јавну функцију или је запослен у органима управе, не може користити свој положај у сврху прибављање послова за себе или другог члана струковне организације.

Члан 14.

Стручно  мишљење  архитекте  из  области  за  коју  је  добио  лиценцу  мора  бити објективно, јасно, сажето, непристрасно и засновано на доказима и обавезно мора бити потписано и оверено печатом.

Члан 15.

Архитекта мора прилагодити број и  обим послова које преузима својим стручним, радним и организационим могућностима, како би могао благовремено испунити све своје преузете обавезе не доводећи себе или наручиоца у пословно неповољан положај.

Члан 16.

Архитекта треба да подстиче своје сараднике на усавршавање и повећање стручности. Архитекта  је  дужан  да  својим  сарадницима  даје  задатке  који  одговарају  њиховим стручним способностима и у свему одговара за резулатате њиховог стручног рада који су део документа који он потписује и печатом оверава као одговорно лице.

Члан 17.

Име  и  статус  сваког  лица  које  учествује  у  изради  плана  или  пројекта,  односно обављању  друге  врсте  посла,  мора бити  наведено  на  плановима  или  пројектима, односно у релевантним документима о пословима у чијој изради, односно обављању исто  учествује, сагласно одговарајућем акту правног лица, организације или радње која обавља предметни посао.

Члан 18.

Ако је архитекта овлашћен за обављање више различитих делатности, дужан је да избегне конфликт интереса.

IV ПОНАШАЊЕ АРХИТЕКАТА У ЈАВНОСТИ

Члан 19.

Архитекти су дужни да у јавности кроз своје професионално и свако друго ангажовање не  нарушавају  свој  углед,  углед струке  и  углед  струковног  удружења,  односно  да својим деловањем доприносе даљој афирмацији моралних и стручних вредности које струковно удружење прокламује.

V ОДНОС ПРЕМА НАРУЧИОЦИМА ПОСЛА

Члан 20.

Архитекта је дужан да наручиоцу посла пре закључења уговора, на његов захтев, преда на увид лиценцу струковног удружења.

Члан 21.

Архитекта треба да учини све што је у његовој моћи да свака његова професионална обавеза буде унапред утврђена уговором закљученим са наручиоцем посла.

Овим уговором дефинишу се: предмет уговора, рок за обављање посла, висина накнаде, динамика исплате и остала питања која су од интереса за обављање посла.

Архитекта  је  дужан  да  одбије  посао  уколико  су  услови  дефинисани  понуђеним уговором такви да их он не може испунити.

Члан 22.

Архитекта је дужан да за време извршавања уговорних обавеза својим знањем и искуством помаже наручиоцу посла у одлукама о свим оптималним решењима.

Члан 23.

Архитекта је обавезан да при извршењу уговореног посла води рачуна   о економској страни појединих решења и са тим упозна наручиоца.

Члан 24.

Архитекта је дужан да приликом преузимања посла обавести наручиоца о правима и обавезама које произилазе из чланства у струковној организацији.

Сваки споразум између архитекте и трећег лица, било да је закључен у писаном или усменом виду, којим се наноси штета, или се угрожава пословни интерес Наручиоца посла, сматра се морално недопустивим.

Члан 25.

Архитекта  је  обавезан  да  чува  пословну  тајну  и  поштује  дискрецију  везану  за

Наручиоца посла и предметни посао.

Члан 26.

У току  извршења уговореног посла архитекта је дужан да Наручиоца посла обавести благовремено и тачно о свим одлукама, догађањима и проблемима који се тичу извршења уговорене обавезе и о могућим правним, финансијским и материјалним последицама тих одлука, догађања и проблема на реализацији уговора.

Архитекта је дужан да Наручиоцу посла, на његов захтев, стави на увид расположиву документацију која се односи на наведене одлуке, догађања и проблеме.

VI ОДНОСИ ИЗМЕЂУ АРХИТЕКАТА

Члан 27.

Архитекти су обавезни да се помажу и поштују међусобне интересе, интелектуалну својину и друга права, да одржавају толерантне и колегијалне односе према највишим стандардима примереним начину живота и рада академски образованих грађана.

Члан 28.

Конкуренција између архитеката   заснива се на стручности, организованости, и референцама.

Нелојалном и недопустивом конкуренцијом међу архитектима сматра се:

1.   присвајање туђих дела и референци, делимично или у целини;

2.   нетачно представљање сопствене или туђе улоге у реализацији неког посла;

3.покушај  дискредитовања  другог  архитекте  у  циљу  преузимања  његових  већ добијених послова;

4.одвраћање  Наручиоца  посла  од  реализације  уговорених  обавеза  према  другом архитекти нетачним приказивањем планираних радњи и обавеза;

5.сваки поступак који би могао утицати на слободу избора Наручиоца посла, или утицати на промену  донете одлуке, осим у случају указивања на противзаконитост;

6.нуђење, уговарање и обављање послова испод минималних критеријума  утврђених одговарајућим актима  струковног удружења, и

7.остваривање пословне предности непоштовањем Устава, закона, прописа и осталих правних аката које су архитекти дужни да  поштују.

Члан 29.

Архитекта је дужан да у раду поштује ауторска права. Дело архитекте је ауторски и правно   заштићено   на   основу   међународних   договора   и   по   важећим   домаћим прописима.

Члан 30.

Архитекти могу слободно критиковати планове, пројекте, грађевине и сл. других архитеката.

Критика другог архитекте мора бити добронамерна, јавна, стручна и теоретски заснована и образложена.

Члан 31.

Архитекта који је ангажован да изнесе своје мишљење о раду другог архитекте  дужан је да води рачуна да се његово мишљење заснива на стручним аргументима, као и да његово стручно ангажовање не поприми карактер субјектвне арбитраже.

Члан 32.

Архитекта, који је позван да настави посао преминулог колеге, обавезан је да заштити интересе наследника преминулог у остваривању права везаних за послове које је обавио преминули архитекта Архитекти није дозвољено да интервенише на ауторском делу свог колеге без његове сагласности или сагласности наследника ауторског права, уз додатно  поштовање других заштитних механизама ауторског дела.

Члан 33.

Уколико  двоје, или више архитеката учествују на изради истог плана, или пројекта, односно изградњи исте грађевине, обавезни су да пре почетка рада, посебним споразумом у писаном облику одреде међусобне односе у погледу расподеле послова, рокова њиховог обављања, ауторских права, расподеле трошкова, расподеле зараде и слично, уколико радним односима код Послодавца то већ није обухваћено.

Уколико међусобни односи архитеката нису уређени у смислу става 1. овог члана, сва права и обавезе у вези обављања посла има архитекта који је закључио уговор са наручиоцем посла.

VIII ПРАВИЛА О НАКНАДАМА

Члан 34.

Архитекти имају право на примерену накнаду за обављање послова.

Висина накнаде за обављање послова утврђује се уговором закљученим са наручиоцем посла, односно послодавцем.

IX УЧЕШЋА НА НАДМЕТАЊИМА

Члан 35.

Архитекта  може  учествовати  на  надметању  за  пројекат  као  учесник,  известилац, стручни консултант или члан оцењивачког тима.

Архитекта не сме учествовати на надметању које је у супротности са његовим правима и обавезама архитекте.

Архитекти су дужни да, у својству члана комисије на надметањима било које врсте, поштујући анонимност и поверљивост, суде непристрасно и поштено.

X РЕКЛАМИРАЊЕ

Члан 36.

Архитекти рекламирају своју делатност само на основу резултата свога рада.

Рекламом из става 1. овог члана не сматрају се текстови, изложбе, прикази и описи пројеката и остварења, репортаже и интервјуи у јавним гласилима архитеката, или одговарајући цитати  од стране других учесника, а чији је циљ обавештавање.

Није дозвољено нетачно рекламирање и рекламирање којим се наноси штета другим архитектима и другим лицима.

XI ОБАВЕЗЕ ЧЛАНОВА КОМОРЕ ПРЕМА КОМОРИ

Члан 37.

Архитекти се удружују у своје струковно удружење у циљу остваривања законом поверених послова, заштите стручних и пословних интереса и постизања бољег личног и друштвеног положаја.

Члан 38.

Архитекти су обавезни да се у свом раду придржавају Статута струковног удружења,

овог Кодекса и других општих аката струковног удружења.

Члан 39.

Архитекта је дужан да поштује и извршава одлуке органа струковног удружења.

XII ОДГОВОРНОСТ ЧЛАНОВА КОМОРЕ Члан 40.

Архитекта чини повреду моралних норми и професионалних стандарда и норматива уколико:

1. својим поступцима и понашањем крши углед струке, и струковне организације;

2. повреди одредбе Статута струковног удружења, овог Кодекса и других општих аката струковног удружења;

3. не извршава одлуке органа струковног удружења.

Члан 41.

Повреде моралних норми и професионалних стандарда и норматива су :

1.   несавестан однос према преузетим обавезама;

2.   плагијат;

3.   омаловажавање другог архитекте, односно његовог дела;

4.   неаргументована критика рада другог архитекте;

5.   противзаконите  активности  у  струци,  кршење  прописа  или  других  правно обавезујућих аката;

6.   удруживање и/или учествовање у криминалним радњама;

7.   присвајање туђих достигнућа;

8.   унижавање угледа струке, струковног удружења и других архитеката;

9.   неиспуњавање обавеза архитекте према струковном удружењу;

10. непоштовање одредаба овог Кодекса.

Члан 42.

Архитекта за кога се утврди да је учинио повреде моралних норми и професионалних стандарда  и  норматива, дисциплински  одговара  у  складу  са  правилима  која  је струковно удружење установило.

За утврђивање повреде овог Кодекса и изрицање мера заштите Кодекса надлежан је

Суд части струковног удружења

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 43.

Измене и допуне овог Кодекса врше се по поступку прописаном за његово доношење.

Члан 44.

О спровођењу овог Кодекса стара се Управни одбор АСА.

Члан 45.

Овај Кодекс објављује се као део сталног садржаја странице струковног удружења на интернету и уручује се сваком архитекти.

Члан 46.

Овај Кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у гласилу струковног удружења. 

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

 

 

      СТАТУТ 

 

На основу члана 10 и 11 Закона о удружењима (Службени гласник РС бр. 51 / 2009 од 14.07.2009 године) оснивачи савеза удружења Асоцијација српских архитеката на Скупштини одржаној дана 10 маја 2010 године у Београду, Нехруова бр. 214, донели су: 

С Т А Т У Т

АСОЦИЈАЦИЈЕ СРПСКИХ АРХИТЕКАТА 

I    ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Асоцијација српских архитеката (у даљем тексту Асоцијација) је савез стручних удружења у који се удружују сви правни субјекти који желе остваривање циљева утврђених овим Статутом.

Члан 2.

Овим Статутом се утврђују заједнички циљеви, права, обавезе и одговорност чланова и органа Асоцијације као и друга питања од значаја за њихов рад.

Члан 3.

 Пун назив Асоцијације је: Асоцијација српских архитеката

 Скраћени назив Асоцијације је: АСА

 Седиште Асоцијације је у Београду.

 Асоцијација остварује своју активност на подручју Републике Србије.

Члан 4.

 Асоцијација има својство правног лица.

 Асоцијација има свој амблем: у квадратном оквиру слова АСА.

Члан 5.

Печат Асоцијације је идентичан амблему Асоцијације, с тим што је испод амблема уписан назив Асоцијације на српском и енглеском језику.

II    ЦИЉЕВИ АСОЦИЈАЦИЈЕ

Члан 6.

Област остваривања циљева је архитектура и урбанизам

Циљеви и задаци Асоцијације су:

афирмација, заштита и унапређење архитектуре као професије и њеног статуса у оквиру друштвених и културних токова у Србији. У остваривању овог основног циља посебно се подразумевају следећи задаци:

организовање професионалног рада својих чланица у односу на потребе и захтеве уређења простора и изградње, а на добробит друштва;

помагање, подстицање ипраћење извршења права и обавеза својих чланица, посебно са становишта професионалног кодекса архитеката;

праћење и помагање развоја теорије, науке и образовања из области архитектуре и урбанизма, у сарадњи са научним и школским установама и привредом;

праћење актуелне ситуације и праксе у области урбанизма, архитектуре и градитељства у нашој средини, као и активно критичко учешће у јавним дебатама, стручним трибинама, те давање мишљења, коментара и предлога у циљу доношења оптималних и одрживих решења, примерених нашим реалним условима;

додељивање награда и признања за посебна достигнућа у области теорије и праксе архитектуре и урбанизма;

унапређење општег познавања теорије и праксе у области урбанизма, архитектуре и градитељства као и неговање традиционалних и опште признатих и прихваћених принципа и вредности поменутих области;

давање мишљења, коментара, вршење експертиза и формирање предлога из домена свога рада.

Члан 7.

За остваривање циљева и задатака, утврђених овим статутом, Асоцијација може обављати следеће привредне и друге делатности:

22110     издавање књига, брошура и сл;

издавање стручних часописа и сличних периодичних издања;

давање стручних експертиза, мишљења и оцена;

организација истраживања грађе и анкетирања живих сведока догађања у урбанизму и архитектури, као базе података за симпозијуме, изложбе и јавна предавања;

организовање конкурса, сајмова и изложби из архитектонско – грађевинске области домаћих и страних организација и инвеститора;

израда програма, идејних решења, генералних и идејних пројеката у области архитектуре и урбанизма.

III    ЧЛАНСТВО АСОЦИЈАЦИЈЕ

Члан 8.

Чланови Асоцијације могу бити удружења која се баве питањима урбанизма или архитектуре, прихватају Статут и преузимају обавезу да ће својим деловањем радити на остваривању циљева Асоцијације.

Учлањење се врши подношењем потписане приступнице која се упућује Скупштини Асоцијације као органу који се састаје најмање једном годишње и прима у чланство Асоцијације нове чланице. Престанак чланства настаје добровољним писменим иступањем, или одлуком Управног одбора коју утврђује Скупштина Асоцијације, на основу претходно спроведеног поступка утврђивања разлога за брисање из чланства. Разлози за брисање из чланства могу бити: неактивност и неучествовање у раду Асоцијације дуже од једне године или неплаћање чланарине за период дуже од једне године.  

IV   ОРГАНИ АСОЦИЈАЦИЈЕ

Члан 9.

Све чланице Асоцијације сачињавају Скупштину.

Извршни орган Скупштине Асоцијације је Управни одбор.

Чланице Асоцијације су представљене у Скупштини преко свог председника, заступника или другог нарочито овлашћеног представника.

Члан 10.

Скупштина Асоцијације:

усваја статут Асоцијације, његове измене и допуне;

бира и разрешава лице овлашћено за заступање Асоцијације;

одлучује о удруживању у међународне организације, савезе, удружења и сл.

усваја годишњи финансијски извештај Асоцијације;

доноси одлуку о статусним променама Асоцијације и престанку рада Асоцијације;

бира и опозива чланове Управног одбора;

разматра извештаје, програме, планове;

одлучује и о другим важнијим питањима Асоцијације.

Скупштина може да овласти Управни одбор да доноси следеће одлуке из њене надлежности: опозив чланова Управног одбора и удруживање у међународне организације, савезе, удружења и сл.

Скупштина има кворум ако је присутна већина представника чланица, а одлучује већином гласова присутних представника чланица.

Члан 11.

Управни одбор

Управни одбор сачињавају овлашћени представници чланица Асоцијације и чланови АСА које је Управни одбор кооптирао у свој састав.

Мандат управног одбора је пет година и може се обнављати. Управни одбор бира између својих чланова председника и два потпредседника Асоцијације.

Управни одбор утврђује и спроводи дугорочни и годишњи програм Асоцијације, и организује, односно координира све активности Асоцијације, а посебно спровођење програма. Управни одбор одржава редовне седнице, најмање једном месечно и извештава чланице о своме раду и материјалној ситуацији. За свој рад Управни одбор одговара Скупштини најмање једном годишње, на редовном годишњем заседању Скупштине.

За вршење одређених активности Асоцијација може одлуком Управног одбора образовати стална или привремена тела (одборе, комисије, секције и сл.) а нарочито: 

-   секцију аутора – уметника;

-   секцију бироа;

-   уметнички савет

-   суд части;

-   комисију за сарадњу са Инжењерском комором Србије;

-   комисију за израду ценовника рада у урбанизму и архитектури;

-   комисију за заштиту ауторских права;

-   комисију за израду правилника о рејтингу појединаца – аутора;

-   комисију за правилник о рејтингу бироа;

-   веће за доделу Повеље АСА за животно дело;

-   комисију за уредбе и законе;

-   комисију за међународну сарадњу.

Председник управног одбора је одговоран за извршавање одлука и организовање активности Асоцијације. Управни одбор пуноважно одлучује већином гласова свих својих чланова.

Члан 12.

Надзор над радом Асоцијације у погледу поштовања закона и општих аката, спроводе чланице непосредно и преко Надзорног одбора од три члана са мандатом од пет година који бира управни одбор.

V    МАТЕРИЈАЛНО - ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАњЕ

 Члан 13.

Асоцијација се издржава од чланарине, прилога, прихода од имовине, сарадње са спонзорима, издавања месечног гласила као и из других извора.

Рад у Асоцијацији је добровољан. Зависно од потреба и могућности, у случајевима када је неопходно ангажовање стручних лица из области сродних урбанизму и архитектури, Асоцијација може давати накнаду за уложени рад и ангажовати извршиоце по уговору о делу.

Управни одбор својим одлукама располаже финансијским средствима Асоцијације.

У случају  престанка рада Асоцијације, сва затечена имовина припада Архиву Србије у Београду

VI   ЈАВНОСТ

Члан 14.

Председник Управног одбора представља Асоцијацију и заступа је.

Управни одбор може овластити друго лице да заступа интересе Асоцијације у појединим питањима или за стално.

Асоцијација комуницира са јавношћу и чланицама  издавањем, у складу са законом, редовног двомесечног гласила „Архитектура“ у коме објављује резултате истраживања, стручних радова и информације из домена рада Асоцијације.

Седнице, одлуке Управног одбора и документа Асоцијације су јавна и доступна у складу са законом. 

VII   ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 15.

Измене и допуне Статута предлаже група од најмање три чланице, доноси их Скупштина Асоцијације а утврђују се у редовној процедури, на основу Закона и одлука надлежних државних органа управе.

Статут ступа на снагу даном уписа у регистар надлежних органа управе.

 

       РАДНА ТЕЛА

 

1. УПРАВНИ ОДБОР

Александра Вујовић, председник

Зоран Маневић, заступник

Петар Арсић, потпредседник задужен за контакте са иностраним удружењима

Марио Јобст, потпредседник задужен за конкурсну активност 

Слободан Малдини

Горан Макса Максимовић, задужен за изложбене активности

Милица Вујошевић, задужена за уређивање и издавање часописа АРХИТЕКТУРА

Драган Антонијевић

Марко Беркеш

Ђорђе Николић, задужен за припрему конкурса

 

2. УМЕТНИЧКИ САВЕТ

Михајло Митровић, почасни председник, добитник Повеље АСА

Милан Лојаница, добитник Повеље АСА

Марио Јобст, добитник Повеље АСА

Спасоје Крунић, добитник Повеље АСА

Бранислав Јовин, добитник Повеље АСА

Александар Радојевић, добитник Повеље АСА

Мирослав Крстоношић, добитник Повеље АСА

Владимир Блажин, добитник Повеље АСА

Никола Стипац, добитник Повеље АСА

Предраг Ђаковић, добитник Повеље АСА

Слободан Драговић, добитник Повеље АСА

Зоран Маневић, члан по функцији

 

3. СЕКЦИЈА БИРОА

ДОМАА Миодраг Трпковић, директор

ДИЗАЈН АРХИТЕКТУРА Југослав Јањић, директор

ARCOPROJEKT Петар Арсић, директор

Архи.про Ања Милић, директор

ОРБИС Дарко Веселиновић, директор

Зоран Маневић, заступник АСА (члан по функцији)