Добродошли на сајт АСА, прве репрезентативне организације архитеката у Србији!

1 items tagged "Светосавски трг vs Светосавски плато"

Резултати 1 - 1 од 1

КОНКУРСИ АСА

Category: Novosti
Креирано четвртак, 13 фебруар 2014 22:24

 gfr

Извештај чланова Жирија за
ЈАВНИ ИДЕЈНИ ЈЕДНОСТЕПЕНИ АНОНИМНИ АРХИТЕКТОНСКО – УРБАНИСТИЧКИ КОНКУРС за дизајн

ИЗРАДЕ РЕШЕЊА ПРЕУРЕЂЕЊА
ЕКСТЕРИЈЕРА И ДЕЛА ЕНТЕРИЈЕРА

ПОЗОРИШТА ЛУТАКА „ПИНОКИО“

У УЛИЦИ ГОЦЕ ДЕЛЧЕВА 1, ОПШТИНА НОВИ БЕОГРАД, ГРАД БЕОГРАД 

Жири Конкурса, који je вршиo оцену радова на основу Расписа Конкурса, Правилника о конкурсима и опште признатих правила струке и свог личног и професионалног убеђења, представљала су стручна лица у својој области, у следећем саставу:

 

Проф Александар Радојевић, диа., - председник Жирија

Милош Станковић, диа., представник АСА – заменик председника Жирија

Зоран Маневић, диа., представник АСА – члан Жирија

Игор Бојовић, драматург и сценариста, – Представник Расписивача – члан жирија

Бранка Стојковић драмски уметник, самостални стручни сарадник у Секретаријату за културу – члан Жирија

На прегледу и оцењивању радова Жири је био ангажован у времену од 26.08.2016. до 27.09. 2016. године.

Жири је на свом првом састанку, у пуном саставу, започео са радом 26.08.2016. године, отварањем и анализом пристиглих радова. На Конкурс је пристигло укупно 18 радова. Од тога 9 складу са Правиником и 9 који су узети у разматрање, али су предати након рока, који је био 30.07.2016. године од 13:00 до 16:00h. Ових 9 радова који су пристигли након рока не могу рачунати на надокнаду из наградног фонда, иако представљају вредан прилог конкурсу и богатству предложених идеја, а Инвеститор их може узети у разматрање, у случају да се за тим укаже жеља или потреба.

На другом састанку, одржаном 29.08.2016. године, извршене су прве елиминације радова под шифрама: 91122, 11235, 25834, 77551, 55115, 13524.

На завршном састанку, одржаном 27.09. 2016. године, Жири је у пуном саставу разматрао три преостала рада, под шифрама: 21010, 25285, 11322. 

Главно запажање свих чланова Жирија, током прегледа радова, било је да се ниједан није посебно истакао, самим тим ниједан није у потпуности задовољио жељена очекивања, како решењем ентеријера, али и екстеријера објекта и околног партерног уређења. Жири је на тај начин био једногласан да прва награда неће бити додељена.

Главна замерка код ентеријера била је у томе што ниједан рад није озбиљно размотрио реалне позиције бар већине постојећих лутака, нити начине њихове заштите, како од посетилаца, тако и од било каквог другог спољног утицаја, а све у оквиру жељеног Музеја лутака, чија је идеја изнета у Распису.

Ниједан рад није озбиљније разрадио главни постојећи улаз у објекат, иако је он, неизоставно, први утисак сваког посетиоца који долази у Позориште, био он дете или одрастао човек.

С друге стране, већина чланова Жирија је сагласна да је могуће из пристиглих радова извући добар концепт са којим би се могло ићи у даљу разраду, тако да целокупан будући дојам Позоришта, након реконструкције, буде оригиналан и употребљив намени.

Већином гласова чланова Жирија донета је следеће одлука: Прва награда неће бити додељена јер није остварена реална веза са Позориштем и његовим потребама. Друга награда је додељена раду под шифром 25285; две једнаковредне треће награде додељују серадовимапод шифром 21010, и 11322. Осталих шест радова, који су предати у Конкурсном року, под шифрама: 91122, 11235, 25834, 77551, 55115, 13524 – добијају обештећење.

Након донетих одлука, отворене су ауторске коверте и констатовано је да су добитници следећи аутори:

Друга награграда, у износу од 120.000,00 рсд, за рад под шифром:

25285 - Тамара Машић, Сања Стојковић, Нина Војт и Петар Опачић;

Две једнаковредне треће награде, у увећаном износу од по 55.000,00 рсд, за радове под шифром:

21010 - Горан Макса Максимовић и Александра Максимовић;

и 11322 - Лука Павелка, Тихомир Дичић и Андреа Ђорђевић.

Обештећења, у износу од по 20.000,00 рсд, за радове под шифром:

91122, 11235, 25834, 77551, 55115, 13524.

Жири је закључио да је Конкурс окончан успешно, да су правила Конкурса поштована, као и да је тема конкурса била несвакидашња. У наредном периоду биће организована и Изложба радова, у складу са Правилником.

Препорука већине чланова Жирија је да се са заједничким радом, у постконкурсном периоду, обавезно настави. У тој фази би се водиле интензивне консултације архитеката, учесника у конкурсу и Инвеститора, драмских уметника и свих који се професионално баве позориштем. Ове консулатације би допринеле бољем разумевању између архитеката и драмских уметника, чиме би постала јаснија функција овако специфичног позоришта, његових посетилаца и корисника.

Комуникацијом између Инвеститора и учесника размотрили би се правци и могућности даље сарадње, а све то уз ангажовање једног од придружених бироа АСА, који би био модератор даљих активности око реконструкције објекта.

Најбољи радови би, у складу са договором, достигли одређен ниво разраде, како би се увиделе њихове реалне могућности, док би касније само један рад био озбиљније технички разрађен и изведен, уз помоћ расположивих средстава.

Овакав приступ у постконкурсној фази допринео би да до изведбе најбољег решења заиста дође, у корист свих страна, пројектаната, Инвеститора, али и сталних и привремених корсиника – посетилаца.

У наставку следе мишљења Жирија у вези сваког од пристиглих радова, по реду којим су били прегледани:

1 - Рад 91122 – Обештећење, за дизајн

Рад је највише узео у разматрање фасаду и минималну интервенцију на постојећем платоу. Идеја аутора је јасна, али је примењена боја на фасади превише тамна за објекат које је пре свега намењен деци. Није јасна безбедност игралишта приликом коришћења.

2 - Рад 11235 – Обештећење, за аутентичан приступ третмана улаза

Фасада, плато и ентеријер узети су у разматрање и коришћене су боје у складу са наменом. Задржан је постојећи улаз у објекат, наткривен великом надстрешницом. Плато је озелењен ниским растињем и опремљен игралиштем за децу, уместо да служи жељеним функцијама Позоришта. Озељењавање платоа би био висок трошак а и неадекватан с обзиром на велики број посетилаца на почетку сваке од представа.

3 - Рад 25834 – Обештећење, за фасаду

Пројекат није посебно разрађен, осим фасаде. Истиче се постављањем полупрозирних стаклених плоча, у боји, испред одређених делова постојеће фасаде, иза којих би били вештачки извори светлости.

Пуна естетска вредност објекта доживљава се тек ноћу – а то није тренутак када деца долазе на представе.

4 - Рад 77551 – Обештећење, за најбољи однос функција/корсиници/тема

Нови третман фасаде није превише разрађен и не осликава примарну намену објекта. Иако је рад једини искрено зашао у „дечији свет,“ није детаљније узео у разматрање пропратне проблеме места на ком је поставио игралиште за децу у облику великог кита, његову цену нити жеље Расписивача, у вези са наменом платоа. Плато на овај начин постаје превише збијен, чиме је обезбеђено мање простора за камерну сцену.

5 - Рад 21010 – Једнаковредна III награда

Ентеријер није разматран, фасада и плато јесу. На платоу је обезбеђено место за камерну сцену. Цртежи на фасади, иако тамни, у складу су са темом.

Главни проблем који је уочен код овог рада је питање мере, боје и (иако најмање важно) питање коришћења зидова оближњег Хотела и Старог Меркатора. Објекат би оваквом интервенцијом задржао јако сличан утисак који и данас оставља код посматрача, а цртежи црне боје, иако у складу са наменом, не би били нарочито привлачни примарним корисницима - деци.

6 - Рад 55115 – Обештећење, за еколошки приступ решењу

Идеја рада није одржива намени и главним корисницима - деци. Концепт ентеријера је прихватљив, али у пракси губи смисао приликом доласка већег броја деце, екскурзија, школа и сличних ситуација када деца долазе без родитеља.

Објекат тежи еколошком приступу решења фасаде, њеним „пресвлачењем“ са дрвеним омотачем и са привидним зеленим кровом. Ипак, такав приступ губи смисао код објекта који је већ изведен и код кога је натур-бетон реална структура зида. Еколошки приступ решењу присутан је и приликом сагледавања енергетске ефикасности објекта, кроз жељу да се оптимизује његова потрошња и побољша осећај комфора код сталних корисника и посетилаца.

7 - Рад 25285 – II награда

Пројекат је у потпуности одговорио на сва три сегмента која су обухваћена Конкурсом. Фасада и плато су адекватно разрађени, а највећи акценат је на ентеријеру, тј Музеју и његовој укупној атмосфери. Пројекат се бавио само оним деловима који су били предмет конкурса.

Иако поседује јако позитиван, директан, приступ односа посетилаца и лутака, поставка у таквом облику, у пракси, не би била у потпуности могућа. Дрвени брисолеји који алудирају на позоришне завесе су оригинални и остварују одговарајућу везу између објекта и његове намене.

8 - Рад 11322 – Једнаковредна III награда

Рад се издваја промишљеном разрадом ентеријера. Коришћене су постојеће лутке, разматран је њихов однос и поставка у простору. Мана предлога овог решења је што се на првом спрату уклањају канцеларијски простори, који се уступа поставци Музеја. Аутор је требало да скрене пажњу где би се те канцеларије, које су биле ван обухвата Конкурса, нашле у објекту, како би оправдао своје решење. Фасада није у релацији са ентеријером, а коришћење платна у екстеријеру није одрживо решење.

9 - Рад: 13524 – Обештећење, за колорит фасаде

Ентеријер је промашен за дату намену. Улаз је доминантнији ка Булевару, на данашњем месту Службеног гласника, него на платоу, испред Позоришта.

Бочни улази у објекат наглашени су колоритом, док је главни улаз остао у другом плану. Осим боја које су присутне на стубовима фасаде, њен генерални утисак би након ове интервенције остао готово исти. Када је реч о безбедности деце, ентеријер није прикладан нити Позоришту нити Музеју.

Жири Конкурса:

Проф Александар Радојевић, диа., - председник Жирија

Милош Станковић, диа., представник АСА – заменик председника Жирија

Зоран Маневић, диа., представник АСА – члан Жирија

Игор Бојовић, драматург и сценариста – Представник Расписивача – члан жирија

Бранка Стојковић драмски уметник, самостални стручни сарадник у Секретаријату за културу – члан Жирија

Известилац конкурса: Ђорђе Николић, диа.

 

 

 

СПОРАЗУМ О НОВОМ КОНКУРСУ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ ПОЗОРИШТА ЛУТАКА "ПИНОКИО" У НОВОМ БЕОГРАДУ

lki

 

 

 

 

 

 

 

 

СВЕ КОНКУРСНЕ РАДОВЕ МОЖЕТЕ ВИДЕТИ У РУБРИЦИ ГАЛЕРИЈА.

 

Поводом неистина о карактеру нашег конкурса изнетих у допису Урбанистичког завода, по завршетку конкурса упутили смо писмо које "није стигло у Завод", па смо допис поновили и лично однели на завођење у Писарници Завода. Сада очекујемо одговор и разјашњење намерне или ненамерне дезинформације, као и разговор са Директором Завода.

dse 

 

 

 

 

ИЗВЕШТАЈ ЖИРИЈА 

о конкурсу за реконструкцију Светосавског платоа (трга)

 

У конкурсу је узело учешћа 22 аутора са 15 радова. Сви радови предати су у прописаном року и одговарају прописаним условима конкурса. Прилози су предавани у електронском облику, компоновани на једном или више паноа. Најобимнији рад, на преко 30 паноа, доставио је архитекта Миљан Радоњић.

Жири конкурса у саставу: Милош Станковић (председник), Слободан Драговић, Зоран Булајић, Миодраг Ференчак, Зоран Маневић, састајао се у две седнице (16. и 23. септембра) и након прегледа радова утврдио ставове који се износе у овом закључку. Седницама је присуствовао и заменик заступника АСА Ђорђе Николић. Првој седници присуствовали су и учесници у конкурсу.

Жири је констатовао да је конкурс у потпуности успео, да су изнети различити ставови о могућностима трансформације Светосавског платоа и донео закључак да сде ови ставови могу груписати у две категорије:

А. Ставови у односу на урбанистичко решење целине

Б. Ставови у односу на изглед и садржај Галерије православне уметности.

У првој категорији (целина) истичу се три рада: 1. Рад тима Јобст, Николић, Стевић, Трифуновић; 2. Рад Миљана Радоњића и 3. Рад Игора Живковића.

У другој категорији (Галерија) истичу се радови: 1. 1. Рад тима Јобст, Николић, Стевић, Трифуновић; 2. Рад Ивана Филиповића; 3. Рад Миљана Радоњића; 4. Рад А. и Г.Максимовића.

Ови радови заслужују даљу пажњу АСА и помоћ у процесу могуће реализације.

 

Карактеристике појединих радова:

Рад ауторског тима Бекић, Ђорђевић

Галерија православне уметности смештена је у средини простора Трга, у облику кружне хале. Главни прилаз Тргу је дијагоналан, јасно наглашен, а парцела која је Детаљним планом из 1989. године била намењена Галерији остављена је у облику парковских интервенција, тако да северну страну Трга чини изграђени блок објеката у Крушедолској улици.

Рад Татјане Димитријевић

Аутор је сконцентрисао пажњу на партерно преуређење простора. Кориш-ћен је мотив преплета, какав је употребљен и у обликовању пода крипте Храма. Дијагонални и средишњи прилаз су равноправни по значају. Галерија није архитектонски разрађивана. Уместо садашње једне, пројектоване су две фонтане испред Храма. У средишту Трга постављен је споменик Николи Тесли. Није предвиђен приступ возилима противпожарне заштите.

Рад Ивана Филиповића

Детаљно је обрађена само Галерија православне уметности. Објекат је замишљен као грађевина ниске спратности, делимично утонула у терен, тако да северни фронт Трга и даље чини низ изграђених објеката у Крушедолској улици. Архитектура објекта је модерна, са наглашеним зидовима за излагање експоната и широким терасама. Дијагонални приступ Тргу је доминантан.

Рад Марија Јобста, Ђорђа Николића, Душана Трифуновића и Бојана Стевића

Овај рад се истиче потпуним поплочавањем Трга као и укидањем дијагоналног приступа. Галерија је детаљно разрађена и обликована у духу модерне архитектуре, без реминисценција на национално градитељско наслеђе. У том погледу Галерија се битно разликује од остала два објекта у простору, Библиотеке и Храма. Препорука је жирија да се у обликовању Галерије унесу елементи који би асоцирали на градитељску традицију нашег подручја као и да се излази из гараже лоцирају унутар корпуса Галерије или у Крушедолској улици. Зеленило (чемпреси) има симболични карактер али низ у средишту Трга дели простор на две неједнаке целине. Противпожарни пут није јасно назначен: може се користити главни приступ комплексу, али није јасно назначен излаз возила.

Рад Александре и Горана Максимовића

Највећа вредност овог рада је потпуно одређени архитектонски израз у обликовању Галерије православне уметности. Понављање мотива крста могло би бити редуцирано, али лучни аркадни низ у приземљу и обликовање портала јасно указују на садржај објекта. У обликовању Трга аутори су показали мање умећа: композиција је разбијена на две одвојене целине (око споменика и око Храма) а између ове две целине је широки тампон простор.

Рад Сање Велисављевић и Драгане Мојсиловић

Објекат Галерије каскадно дубоко залази у простор Трга сводећи га на пшрилаз Храму. То је главна замерка овом раду, уништавање Трга. Зеленило је ретко и нефункционално, и у еколошком и у симболичном смислу. Поплочани део је у савременим материјалима (штампани бетон итд.) Северна страна Трга и даље је низ објеката у Крушедолској улици.

Рад Слађане Николић

Рад не предвиђа битне новине у односу на садашње стање. Стазе су другачије распоређене, али карактер Трга је и даље парковски. Галерија није разрађена.

Рад Наташе Новитовић

Рад не предвиђа Галерију. Трг је подељен готово равноправним  приступима из Небојшине и Крушедолске улице. Комплекс старе цркве Св.Саве и Парохијског дома су ограђени без виљивог разлога.

Рад Миљана Радоњића

Са преко 30 листова овај рад је најпотпуније обрађен. Основна идеја је затварање Трга и приступ, путем контролисаних улаза, коришћен за одржавање Храма. Објекти православног садржаја заузимају и земљиште које је у поседу Града што би могло представљати правно имовински проблем. Главни приступ је дијагонални и дуж овог приступа распоређена су четири споменика.Трг има више карактер пространог дворишта него отвореног простора коме се неометано приступа са главне саобраћајнице. Овом утиску придоноси и концепт наплате улазница за приступ комплексу, што се објашњава економским разлозима.

Рад Катарине Ристић, Тање Грубић и Дарје Чоко

Приступ Тргу је дијагоналан, док је централни приступ оптерећен дрворедом по средини. Простор Трга није целовит, већ је склопљен од различитих целина углавном пејзажног карактера. Објекат Галерије није детаљније разрађен, а назначена ламелирана фасада има помодни карактер, чест у делима Бранислава Митровића и познатих иностраних аутора.

Рад Драгане Ромић

Аутор је ограничио своје интересовање на партерно решење парковског карактера. Оригинална идеја је Галерија на отвореном дуж главног, дијагоналног прилаза. Сам објекат Галерије није разрађиван. Такође се нуди и Читаоница на отвореном, у простору који је иза заграде Народне библиотеке и стога тешко доступан.

Рад Катарине Лончаревић и Јелене Рувидић

Рад предвиђа два паралелна прилаза старом и новом Храму Св. Саве. Између ова два прилаза предвиђено је парковско партерно зеленило. Галерија је назначена као приземна лучна грађевина у облику павиљона.

Рад Мирјане Трошић

Већи део Трга је поплочан бетонским плочама, а функција зелене партије наспрам Народне библиотеке је да пружи ослонац споменицима. Галерија није предвиђена. Између простора Трга и Парка Милутина Миланковића предвиђене су кружне пасареле чиме се избегава тунелско решење.

Рад Милице Вујошевић

Овај рад само одређује садржај простора не упуштајући се у било какво обликовање. Простор Трга је поплочан.

Рад Игора Живковића

И овај рад нуди само партерно решење Трга, не упуштајући се у обликовање Галерије али жири је мишљења да је концепт „увлачења“ партерног зеленила у простор Трга и остављање довољно простора за поплочавање испред Храма вредан даље разраде. Потонуће Булевара ослобођења нуди природни приступ Храму из Парка Милутина Миланковића. Галерија је само скициозно назначена као волумен на локацији одређеној за ову намену.

 

 

ТЕМА КОНКУРСА:

СВЕТОСАВСКИ ТРГ vs. СВЕТОСАВСКИ ПЛАТО

Рок за предају радова:
15. јуни 2015 године
 
Карактер конкурса:
анкетни, стручна консултација
 
Циљ конкурса:
стварање подлоге за ПДР блока између улица Крушедолске, Боре Станковића, Скерлићеве и Булевара.
 
Инвеститори:
СПЦ (Руска федерација), Град Београд (Завод за урбанизам, ЈКП "Паркинг сервис", Народна библиотека), приватни инвеститори 
 
Жири:
Милош Станковић, Миодраг Живковић, Слободан Драговић, Миодраг Ференчак, Зоран Маневић (АСА) представник Урбанистичког завода, представник СПЦ, представник Руске федерације,  Милисав Вуловић (представник Народне библиотеке), и Светлана Јовичинац (представник Секретаријата за урбанизам).
 
Опрема радова:
Обавезни став према целини (плакат вел. 50х70 см) и став - идејна скица изабране теме на једном или више плаката исте величине. Радови се предају у електронској форми.
 
Постконкурсне активности:
Мишљење жирија о сваком раду 15 јуни - 01 јули
Изложба свих радова и усмена одбрана ставова свих учесника у конкурсу: октобар 2015
Публиковање радова: фебруар 2016 (Годишњак АСА)
 

ПРЕПОЗНАТЕ ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ КОЈЕ СЕ КОНКУРСОМ ОБРАЂУЈУ

 

Број тема којима би се учесници бавили није ограничен. Без обзира на тему(е) које учесник обрађује потребно је да се одабрана тема постави у неки шири контекст трга и да се у том смислу прикаже целина.
 
1. Партерно решење
Нова организација зелених (травњаци и жбунови) и чврстих површина (поплочања)
Код овог дела је акценат на дефиницији чврстих (поплочаних) и меких (травнатих површина). Кроз ову концептуализацију је неопходно нагласити монументалну природу овог трга водећи рачуна о човекомерним (нешто интимнијим) зонама. Такође, важан је однос комерцијализованих јавних површина, попут планиране терасе испред Галерије Православне уметности и остатка Трга.
Партерно решење се може бавити и разумевањем “граница” порте Светосавског храма и самог Трга и до које мере околне улице и парковске површине имају удела у организацији простора или су део самог Tрга.

 

2. Скулптурални споменици великанима
Развија се идеја да се у склопу трга појави неколицина статуа поштованим личностима наше историје попут Николе Тесле или Михаила Пупина. Постоје идеје о позиционирању ових елемената у простору, међутим концептуализација распореда ових скулптуралних елемента као тематске целине није дефинисана. Овај тематски оквир конкурса се бави овим предлогом и испитује симболичку и просторну улогу ове групе елемената у јавном простору трга.

 

3. Детаљ ограде и поплочања иза олтара
Тренутно је простор између олтарске стране храма и улице Боре Станковића око 7 м. Овај простор није довољан за пројектовање квалитетног дела јавног простора трга и планира се померање улице за око 20 м према стамбеној зони. Ова интервенција ће дати тргу више простора са задње стране и у том смислу ова целина постаје важан део простора трга. Питање које се поставља учесницима конкурса који би се бавили овим делом јесте откривање идентитета овог простора, типа поплочања и ограђивања трга према улици. Дизајн ограде у овом делу представља посебан елемент који је потребно промислити. Ова ограда има пре свега практичну улогу, али у смислу дизајна она би требала да се уклапа са контекстом. На аутору је да замисли да ли је у питању зидна баријера, извесни тип перфориране зоне или се ради о класичном ограђивању.

 

4. Галерија Православне уметности са комерцијалним садржајем који излази на трг
Овај део конкурса је типично архитектонски и бави се пројектовањем објекта на тргу. Изазови за ауторе који се одлуче да раде на овом сегменту варирају од контекста и визура па све до разумног буџета. Идеја је да пројекат буде рационалан односно изводив у нашим условима. Такође важно је да нови објекат подржи постујећу композицију, водећи рачуна о томе да не заклањају важне визуре према Храму. Посебно је важно водити рачуна о простору између Библиотеке и будуће Галерије.
Галерија би требала стилски да употпуњује ову урбанистичку целину. Дакле, архитектонски израз би требао да подржава природу ове зоне. Наравно, уколико је субјективни став аутора нешто другачији он је добродошао али би морао бити додатно објашњен као такав.  

 

5. Јавна подземна гаража
Гаража испод површине Трга. Подручје града изнад Славије нема гаражних капацитета значајнијих размера. Посебно је проблематичан смештај туристичких аутобуса. Вишеспратна подземна гаража на овом месту била би функционално и економски везана за Светосавски храм чије довршавање и одржавање изискују огромне трошкове  

 

ПРИЛОЗИ

Аутори достављају своја решења на плакату у .pdf формату (број плаката је избор аутора) уз опис приступа на максимално две А4 странице у word-у. 
Неопходно је доставити један сажети приказ плана целе локације у којој се јасно позиционира сегмент (тема) који је учесник обрађивао. Остали прилози су ствар избора учесника и они треба на најбољи могући начин да објасне пројекат.   
Право учешћа у конкурсу имају чланови АСА и ААМ (Асоцијације архитеката Македоније). Учесници могу бити појединци и тимови у којима бар један од учесника мора бити члан АСА или ААМ. Учесници се пријављују на адресуОва адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.   до истека конкурсног рока, а конкурсни задатак, урбанистичка и друга документа се сукцесивно постављају на овом сајту. Учесници  могу обрадити једну тему, више тема, или све задате теме. Своје предлоге учесници саопштавају на једном или више плаката величине 50х70 см електронским путем. Плакати се достављају у .pdf формату на template-у који ће им бити достављен.
Жири ће дати своје мишљење о сваком од радова. У постконкурсном периоду аутори се препоручује да међу члановима Уметничког савета АСА изаберу једног или више консултаната, упознају са својим идејама и ставом жирија неки од бироа АСА и уз помоћ АСА инсистирају на реализацији својих ауторских идеја.
Власници објеката и простора који су предмет конкурса (Град Београд, Народна библиотека Србије, СПЦ) биће благовремено обавештени о организацији конкурса како би организаторима и учесницима могли доставити своје примедбе и предлоге. 
Електронска адреса за сва питања у вези са конкурсом је:

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  

 

 

КОНКУРСИ АСА намењени су пре свега самосталним уметницима АСА. Њихови предлози за уређење урбаних детаља и целина јесу један од начина да млади архитекти допринесу граду Београду и на тај начин професионално узврате Граду који за њих уплаћује доприносе за ПИО и здравствено осигурање. Конкурси су отворени и за све друге чланове АСА који желе да допринесу стручним разматрањима урбаних проблема, као и за чланове ААМ (Асоцијације архитеката Македоније) са којим АСА има договор о колегијалној сарадњи. КОНКУРСИ АСА су подржани од стране Урбанистичког завода. Сви прилози се раде на плакатима вел. 50x70 см, публикују се и излажу у оквиру активности АСА. Ауторима конкурсних прилога гарантује се ауторско право и подршка АСА у даљим настојањима да се конкурсне идеје реализују. Конкурси АСА су у правом смислу речи анкетни, прилози не морају бити техничке природе, у размери. У фокусу конкурса су идеје о могућој трансформацији постојећег градског простора као и покретање размишљања на важне теме из области архитектуре и урбанизма, а никако само техничка обученост да се идеје реализују. 
 

 

 

t

 

 

ДЕТАЉНИ ПЛАН 1989 ГОДИНЕ

 

Ситуација целине 1989

 

Саобраћајно решење, 1989

 

Зелене површине, 1989

 ase

dre

dsr

hgz

 dfr

hgz

dse

frd

gft

sde

gft

lkj

gft

fdr

hgzu

fgt

kju

 

ГЕОДЕТСКЕ И ДРУГЕ ПОДЛОГЕ

 

 pod

 

ЛИТЕРАТУРА

 

ПЕЧАТ, Интерв ју са Б.Бојовићем,   01. јун 2009

 

Ljiljana Bogdanović:  A kako u Beogradu, ispred Hrama Svetog Save može da nikne apsolutno neprimerena kuća – crna mermerna kocka?

Ta kuća je nakazna, ali tu postoji drugi problem koji vi ne znate. Srpska pravoslavna crkva nije mogla da gradi punih 50 godina. Svugde u svetu se radi ovako, univerzalni primer je Crkva svetog Petra u Rimu. Berninijeva kolonada predstavlja pristup crkvi, a  Vatikan je iza. Na mestu na kojem se nalaze Vojnotehnički institut i one ruševine iza Hrama, trebalo je da se izgradi parohijski dom, a ne napred, gde se sada nalazi. Ali na Arhitektonskom fakultetu se 50 godina ne uči projektovanje sakralnih objekata, jer je ona partija rešila da bog ne postoji. I šta se desilo, odškolovane su generacije koje ne znaju šta je crkva, ni pravoslavna, ni katolička, ni muslimanska. A SPC je bila razapeta, bilo joj je zabranjeno da zida. Kad joj je dozvoljeno nije znala šta da radi sa sobom, a arhitekte nisu znale šta je to crkva.

Ljiljana Bogdanović : Zato valjda postoji urbanistička vlast, koja propisuje pravila, a ona se moraju poštovati.

U Urbansitičkom zavodu sede urbanisti koji ne znaju šta je crkvena porta. Jer da znaju ne bi pravili fontanicu ipred Hrama. Zašto nisu otišli u Keln ili Rim da vide Crkvu Svetog Petra ili u Sagradu familiju u Barseloni. Nisu, jer je trebalo da neki vajarčić zaradi pare, pa su postavili fontanicu i doneli kioske da prodaju med. To je vašarište, oni ne znaju šta je katedralna crkva. Zašto? Pa školovani su da ne znaju. Sve je to socijalno uslovljeno, tu nema kreativne volje, jednostavno kolosalno neznanje koje se neguje i danas.

 

ПОЛИТИКА, Интервју са Ђ.Бобићем, 18. мај 2012

пол 

 

 

ДОПИСИ  

do 

 

lko

dop

 

гфхт

 

konkursi

 

ПРЕДЛОЗИ ТЕМА ЗА КОНКУРСЕ

1. Реконструкција зграде БИГЗ-а као споменика културе и повезивање са комплексом Сајмишта

2. Светосавски плато - локација споменика Николи Тесли и партерно уређење са активацијом додатних комерцијалних садржаја

3. Баново брдо - уређење Шумадијског трга

4. Нови Београд - Булевар Зорана Ђинђића - формирање отворених јавних простора - паркови, тргови, корзо

5. Ратно острво - Лидо - уређење пристаништа и купалишта

6. Центар Земуна и хала Пинки - решење паркирања, увођење пешачких зона, повезивање паркова

7. Монбтажне гараже "Паркинг сервиса" - предлог за облагање и атрактивно уклапање у градско ткиво

8. Идеје за очување старог урбаног мобилијара

9. Уређење простора уз шеталиште Ушће

10. Реконструкција Старог сајмишта

Молимо Вас да се сагласите са неким од предлога или додате овој листи нови предлог. Свој став поводом теме "конкурси" саопштите на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  

 

 

fdr

 ЗАВ

 gft

jhu

kju

гтз 

хгз

 

dfr